Beogradski krug

Jedna od najvećih prepreka uspešnog prevladavanja destruktivne prošlosti na prostorima bivše Jugoslavije odnosi se na okolnost da u državnim institucijama još uvek nije došlo do neophodnih strukturalnih i personalnih promena. Ukoliko se državne institucije radikalno ne reformišu, znatno će opasti šansa za demokratski i ekonomski razvoj, za mir, bezbednost i stabilnost još uvek turbulentne regije.
U društvima koja su duboko podeljena, gde nepoverenje i strah čine središte društvenih odnosa, mora otpočeti proces pomirenja posvećen ne samo krivičnoj pravdi, već i političkoj, ekonomskoj i društvenoj samoodogovornosti.
Da bi se uspostavio novi, reformisan i demokratizovan pravno-politički poredak, neophodno je da se iz temelja promeni naš osnovni odnos prema višestrukim zahtevima tranzicione pravde. Izgradnja demokratske budućnosti nakon propasti komunizma i obnove etno-nacionalizma zahteva odlučnu pravnu i političku demarkaciju između nove vlasti i stare tiranije.
Proces tranzicione pravde može nam pomoći da naučimo šta demokratsko društvo treba a šta ne sme da čini.
Tranziciona pravde predstavlja pravni (administrativan), politički i moralni proces koji po pravilu nastaje u periodu političke tranzicije i nakon političkog prevrata: ti procesi nastaju kako bi se čitavo društvo na uspešan način obračunalo sa nedelima prethodnog režima.